fbpx

Društvena stigma povezana sa COVID-19

Vodič za sprečavanje i rešavanje društvene stigme 1

Ciljna publika: Vlada, mediji i lokalne organizacije koje rade na novoj koronavirusnoj bolesti (COVID-19).

ŠTA JE SOCIJALNA STIGMA?

Socijalna stigma u kontekstu zdravlja negativna je povezanost između osobe ili grupe ljudi koji dele određene karakteristike i specifičnu bolest. To bi moglo značiti da su ljudi označeni, stereotipni, diskriminisani, tretirani odvojeno i / ili dožive gubitak statusa zbog uočene veze sa nekom bolešću.

Takav tretman može negativno uticati na one koji imaju bolest, kao i na njihove negovatelje, porodicu, prijatelje i zajednice. Ljudi koji nemaju bolest, ali dele druge karakteristike ove grupe, takođe mogu patiti od stigme.

Trenutno izbijanje COVID-19 izazvala je društvenu stigmu i diskriminatorno ponašanje prema ljudima određene etničke pripadnosti, kao i prema svima za koje se smatra da su bili u kontaktu s virusom.

ZAŠTO COVID-19 uzrokuje toliko stiga?

Nivo stigme povezane sa COVID-19 zasnovan je na tri glavna faktora: 1) to je bolest koja je nova i za koju još uvek postoji mnogo nepoznanica; 2) često se bojimo nepoznatog; i 3) lako je povezati taj strah sa ‘drugima’.

Razumljivo je da u javnosti postoji konfuzija, anksioznost i strah. Na žalost, ovi faktori podstiču i štetne stereotipe.

KAKAV JE UTICAJ?

Stigma može potkopati društvenu koheziju i podstaći moguću socijalnu izolaciju grupa, što bi moglo doprineti situaciji u kojoj se virus više, a ne manje širi. To može rezultirati ozbiljnijim zdravstvenim problemima i poteškoćama u kontroli izbijanja bolesti.

Stigma može:

• Gurati ljude da sakriju bolest da bi se izbegli diskriminaciju

• Sprečiti ljude da odmah zatraže zdravstvenu zaštitu

• Obeshrabriti ih od usvajanja zdravog ponašanja

KAKO ADRESIRATI DRUŠTVENU STIGMU

Dokazi jasno pokazuju da stigma i strah oko zaraznih bolesti otežavaju reagovanje. Ono što funkcioniše je izgradnja poverenja u pouzdane zdravstvene usluge i savete, pokazujući saosećanje sa obolelima, razumevanje same bolesti i usvajanje efikasnih, praktičnih mera kako bi ljudi mogli da pomognu da čuvaju sebe i svoje najmilije.

Način na koji komuniciramo o COVID-19 je presudan u pružanju podrške ljudima da preduzmu efikasne akcije kako bi se pomoglo u borbi protiv bolesti i izbegavanje podsticanja straha i stigme. Treba stvoriti okruženje u kome će se o bolesti i njenom uticaju moći razgovarati i adresirati otvoreno, pošteno i efikasno.

Evo nekoliko saveta kako da adresirate i izbegnete složenost socijalne stigme:

1. Reči su bitne: šta treba i šta ne treba da radite kada govorimo o novom koronavirusu (COVID-19)

2. Uradi svoj deo: jednostavne ideje za oteranje stigme

3. Saveti i poruke za komunikaciju.

Reči su bitne

Kada govorimo o koronavirusnoj bolesti, neke reči (tj. sumnjivi slučaj, izolacija …) i jezik mogu imati negativno značenje za ljude i dovesti do stigmatizirajućih stavova. Oni mogu uvećati postojeće negativne stereotipe ili pretpostavke, ojačati lažne veze između bolesti i drugih faktora, stvoriti širok strah ili dehumanizirati one koji imaju bolest.

Ovo može sprečiti ljude da budu pregledani, testirani i karantinovani. Mi preporučujemo jezik „prvoljudi“ koji poštuje i osposobljuje ljude u svim kanalima komunikacije, uključujući medije. Reči koji se koriste u medijima su posebno važne, jer će oblikovati popularni jezik i komunikaciju na novom koronavirusu (COVID-19). Negativno izveštavanje ima potencijal da utiče na to kako su primećene i tretirane osobe osumnjičene koji imaju novi koronavirus (COVID-19), pacijenti, njihove porodice i pogođene zajednice.

Postoji mnogo konkretnih primera kako upotreba inkluzivnog jezika i manje stigmatizirajuća terminologija mogu pomoći u kontroli epidemije i pandemije virusa HIV, TB i H1N1. 2

TREBA i NE TREBA

Evo nekih stvari koje biste trebali i ne biste trebali raditi kada govorite o novoj bolesti coronavirusa (COVID-19):

TREBA – razgovarati o novoj koronavirusnoj bolesti (COVID-19)

NE TREBA – lokacija ili etnička pripadnost ne treba da budu povezane sa bolešću, ovo nije “Vuhan virus”, “kineski virus” ili “azijski virus”. Zvanični naziv bolesti bio je namerno izabran da bi se izbegla stigmatizacija – „CO“ znači Corona, „VI“ za virus, a „D“ za bolest, 19 jer se bolest pojavila 2019. godine.

TREBA – razgovarati o “ljudima koji imaju COVID-19”, “ljudima koji se leče od COVID-19”, “ljudima koji se oporavljaju od COVID-19” ili “ljudi koji su umrli posle zaraze sa COVID19”.

NE TREBA – ne treba da se referišemo ljudima sa bolešću kao “COVID-19 slučajevi” ili “žrtve”.

TREBA – razgovarati o “ljudima koji mogu imati COVID-19″ ili “ljudi za koje se pretpostavlja da imaju COVID-19”.

NE TREBA – razgovarati o “osumnjičenima za COVID-19” ose “osumnjičenim slučajevima”.

TREBA – razgovarati o ljudima koji su “dobili” ose “zaraženi” COVID-19.

NE TREBA – razgovarati o ljudima koji „prenose COVID-19“ „zaraze druge„ ili, “šire virus “jer to podrazumeva namerni prenos i nametne krivicu. Korišćenjem kriminalizacije ili dehumanizirajuće terminologije stvara utisak se utisak da su oboleli od bolesti na neki način učinili nešto pogrešno ili su manje humani od nas ostalih, hranujući stigmu, potkopavajući empatiju i potencijalno podstičući širu nevoljnost da traže lečenje ili prisustvovaju pregledu, testiranju i karantinu.

TREBA – razgovarati o riziku od COVID-19, na osnovu naučnih podataka i poslednjih zvaničnih zdravstvenih saveta.

NE TREBA – ponavljati ili deliti nepotvrđene glasine i izbegavati hiperbolički / uvećavajući jezik koji je osmišljen da stvori strahove poput “kuge”, “apokalipse” itd.

TREBA – da pozitivno razgovarati i naglasiti efikasnost mera prevencije i lečenja. Za većinu ljudi to je bolest koju mogu da prevaziđu. Postoje jednostavni koraci koje svi možemo preduzeti kako bismo čuvali sebe, svoje najmilije i one najugroženije.

NE TREBA – naglasiti ili zadržati se na negativnom ili porukama pretnje. Moramo raditi zajedno kako bismo pomogli da se oni koji su najosjetljiviji sačuvaju na sigurnom.

TREBA – naglasiti efikasnost usvajanja zaštitnih mera za sprečavanje sticanja novog koronavirusa, kao i ranog pregleda, testiranja i lečenja.

URADI SVOJ DEO:

Vlade, građani, mediji, ključni influenseri i zajednice imaju važnu ulogu u sprečavanju i zaustavljanju stigmi koje okružuju ljude iz Kine i Azije uglavnom. Svi moramo biti namerni i promišljeni kada komuniciramo na društvenim medijima i drugim komunikacijskim platformama, pokazujući podržavajuće ponašanje oko nove koronavirusne bolesti (COVID-19).

Evo nekoliko primera i saveta o mogućim akcijama za suzbijanje stigmatizirajućih stavova:

· Širite činjenice: Stigma se može povećati nedovoljnim saznanjima o načinu prenošenja i lečenja nove koronavirusne bolesti (COVID-19) i kako sprečiti infekciju. Kao odgovor, dajte prednost prikupljanju, konsolidaciji i distribuciji tačnih informacija vezanih za specifičnu zemlju-i-zajednicu o pogođenim područjima, individualnu i grupnu ranjivost na COVID19, mogućnosti lečenja i gde pristupiti zdravstvenoj zaštiti i informacijama. Koristite jednostavan jezik i izbegavaju kliničke pojmove.

· Društveni mediji su korisni za dostizanje velikog broja ljudi sa zdrastvenim informacijama po relativno niskim troškovima. 3

· Angažovanje društvenih influensera 4 poput verskih vođa o poticanju na razmišljanje o ljudima koji su stigmatizirani i kako ih podržati, ili poštovanim slavnim ličnostima da pojačaju poruke koje smanjuju stigmu. Informacije bi trebale biti dobro ciljane i slavne ličnosti od kojih se traži da te informacije saopšte moraju biti lično angažovane i geografski i kulturološki primerene publici na koju žele da utiču. Primer bi mogao biti gradonačelnik (ili drugi ključni influenser) uživo na društvenim mrežama i rukuje se sa liderom kineske zajednice.

· Pojačajte glasove, priče i slike lokalnih ljudi koji su doživeli novi koronavirus (COVID-19) i oporavili se ili koji su podržali voljenu osobu kroz oporavak da bi se istakli

da se većina ljudi oporavi od COVID-19. Takođe, sprovođenje kampanje „heroj“ odaje počast negovateljima i zdravstvenim radnicima koji mogu biti stigmatizovani. Volonteri u zajednicu takođe igraju veliku ulogu u smanjenju stigme u zajednicama.

· Obavezno prikažite različite etničke grupe. Svi materijali treba da pokazuju uticaj različitih zajednica i da rade zajedno na sprečavanju širenja COVID-19. Osigurajte da su font, simboli i formati neutralni i da ne predlažu neku posebnu grupu.

· Etičko novinarstvo: Novinarsko izveštavanje koje se preterano fokusira na individualno ponašanje i odgovornost pacijenata za posedovanje i „širenje COVID-19“ može povećati stigmu ljudi koji mogu imati bolest. Neki mediji su se, na primer, fokusirani na špekulisanje o izvoru COVID-19, pokušavajući da identifikuju „bolesnika nula“ u svakoj zemlji. Naglašavanje napora za pronalaženje vakcine i lečenja može povećati strah i stvoriti utisak da smo nemoćni da zaustavimo infekcije sada. Umesto toga, promovišite sadržaj oko osnovnih praksi sprečavanja infekcije, simptoma COVID-19 i kada potražiti zdravstvenu zaštitu.

· Povezivan: Postoji niz inicijativa za rešavanje stigme i stereotipizacije. Ključno je povezati se sa ovim aktivnostima kako bi se stvorio pokret i pozitivno okruženje koje pokazuje brigu i empatiju za sve.

SAVETI KOMUNIKACIJE I PORUKE

„Infodemija“ dezinformacija i glasina širi se brže od trenutne epidemije novog koronavirusa (COVID-19). To doprinosi negativnim efektima uključujući stigmatizaciju i diskriminacija ljudi iz područja zahvaćenih izbijanjem. Potrebne su nam kolektivna solidarnost i jasne, delotvorne informacije da bismo podržali zajednice i ljude pogođene ovim novim izbijanjem.

Pogrešno shvatanje, glasine i dezinformacije doprinose stigmi i diskriminaciji što usporava napore na reagovanju.

– Korektno pogrešno shvatanje, istovremeno priznavanje da su osećanja i ponašanje ljudi su vrlo stvarni, čak i ako je osnovna pretpostavka lažna.

– Promovirati važnost prevencije, spasilačkih akcija, rani pregled i lečenje.

Kolektivna solidarnost i globalna saradnja potrebni su za sprečavanje daljeg prenosa i ublažavanje zabrinutosti zajednica.

– Delite saosečajne narative ili priče koje humanizuju iskustva i borbe pojedinaca ili grupa pogođenih novim koronavirusom (COVID-19)

– Komunicirajte podršku i ohrabrenje onima koji su na prvoj liniji reagovanja na ovu edpidemiju ( zdarstveni radnici, volonteri, vođe u zajednici itd.).

Činjenice, a ne strah zaustaviće širenje novog koronavirus (COVID-19).

Delite činjenice i tačne informacije o bolesti.

– Izazivajte mitove i stereotipe.

– Pažljivo birajte reči. Način na koji komuniciramo može uticati na stavove drugih (pogledajte gore šta treba i šta ne treba).

 

1 Ova kontrolna lista sadrži preporuke iz Johns Hopkinsova Centra za komunikacione programe, READY Network.

2 UNAIDS terminološke smernice: od „žrtve AIDS-a“ do „ljudi koji žive sa HIV-om“; od „borbe protiv AIDS-a“ do „odgovora na AIDS“ (Smernice za terminologiju UNAIDS-a: od „žrtve AIDS-a„ do „ljudi koji žive sa HIV-om“; „borbe protiv AIDS-a“ do „reagovanje na AIDS“)

3 Nigerija je uspešno suzbila epidemiju ebole 2014. godine koja je delom zahvatila tri zemlje zapadne Afrike, koristeći ciljane kampanje društvenih medija za širenje tačnih informacija i tačnih poruka o prevari koje kruže Tvitter-om i Facebook-om. Intervencija je bila posebno efikasna jer su međunarodne nevladine organizacije (NVO), uticaji na društvene medije, poznate ličnosti i blogeri koristili svoje široke platforme za prenos i razmenu informacija i mišljenja o zajedničkoj zdravstvenoj komunikaciji. Fayoyin, A. 2016. Angažovanje društvenih medija za zdravstvenu komunikaciju u Africi: pristupi, rezultati i lekcije. Časopis za masovnu komunikaciju i novinarstvo, 6 (315).

4 Izraz “efekat Angeline Jolie” kreirana je od strane istraživača javnog zdravstva na štetu povećanih internetskih istraživanja genetike i testiranja raka dojke nekoliko godina nakon 2013. godine gde je glumica Angelina Jolie podvrgla mnogo prijavljenoj dvostrukoj mastektomiji. “Efekat” sugeriše da odobrenja slavnih iz pouzdanih izvora mogu biti efikasna u uticaju na javnost da traži zdravstvene uvide, njihov odnos i prihvatanje prema zdravstvenih usluga za Covid-19.

 

Ažurirano 24. februara 2020

-CIFRC UNICEF SZO